Madame X prikazuje zajednicu koja je sve samo ne utopijska (iako sve prisutne u njoj itekako uživaju) i tu naziremo prvi problem nekih feministkinja s Ottingerinim stvaralaštvom.
Nebinarno shvaćanje rodnog identiteta u plesu oblikovat će tako konstrukciju inkluzivnog maskuliniteta kod Boyja, Rickyja i Jojoa, omogućavajući im da iz dječaka koji plešu odrastu u muškarce koji plešu.
Vrući chat o mlakom filmu.
Ali dere li se to iz mene Mima Simić, rodna teoretičarka i aktivistkinja, ili Mima Simić, nepravedno naguženi lik u članku Antonele Marušić? Znala sam samo jedno, odgovor ne smije biti osobni obračun.
Ironično je da su ono što sama sebi trenutno (iako s grizodušjem) opraštam manjak istih onih kvaliteta koje očekujem od svog djeteta dok se bakće sa zadatcima u virtualnoj učionici.
Moralna panika koja je oko filma nastala toliko je glupa da je lupanje glavom o zid jedina adekvatna reakcija.
